MOJA PRVA ULIČNA TRKA

Zvuči nemoguće za nekoga ko ima cerebralnu paralizu , ali ipak sve je moguće …….

Ovo sam ja, Salac Bubamarac, dječak koji voli da se trka, a ovo je moja priča …..

Osvanuo natpis na FB prva dječja ulična trka u Brodu…. Radost je velika, ići ću pa šta bude.

Zamišljao sam kako bi to sve moglo da bude,ipak sam ja dječak sa cerebralnom paralizom, kako ću i šta ću…..Šta ako padnem, ako me neko od drugara slučajno gurne pa neko još nedaj Bože slučajno stane na mene , jer ipak puno je učesnika a ja sam mali neću se stići podići i izgubit ću trku u svakom pogledu , što nikako nebi volio. I tako sam krenuo da treniram, svaki dan me mama vodila u park da trčim, na bazene i na Savu da plivam, kući na traci da hodam….kaobajagi da se pripremam se za trku. Ni sam ne znam zašto volim da se takmičim, a još više da pobjedjujem (iako najčešće izgubim ) ali eto volim.

I krenuli su kaobajagi treninzi, i krenulo je ispitivanje kad će trka koliko još dana i tako više puta tokom dana …. kad kažem više to stvarno znači viiiišeeeee . Pošto nisam najsigurniji bio tu prvu trku sam trčao sa hodalicom ali već sledeću sam trčao sam bez hodalice i bez ikakvog pomagala. Ove godine sam trčao treću uličnu trku i jedva čekam sledeću godinu da trčim ponovo, a do tada treninzi.

Trenirao sam svugdje, gdje god sam bio samo sam trčao i vježbao i čekao dan kada će više biti ta trka.

Radovao sam se i nisam ni razmišljao da ću na cilj ne samo stići stići poslednji nego ću i krenuti poslednji jer mama se isto bojala da bi me neko mogao srušiti, zapeti za mene i pasti pa povrediti i sebe i mene pa me tako držala na startu dok sva djeca nisu krenula pa sam onda ja trčao za svima njima.

Ja sam vjerovao da sam najbrži i najbolji , a mama je samo molila Boga da ne padnem i da izdržim do cilja.

I gle čuda stigao sam , nisam pao, uspio sam …. Ne samo da sam uspio nego sam kao dječak sa cerebralnom paralizom sam istrčao do cilja bez pomagala, bez hodalice. Dobio sam i medalju i zahvalnicu za izuzetan doprinos. Ja sam bio veoma srećan a moja mama jako ponosna…..

I kao što rekoh sve se može ako imaš jaku želju i volju!!!

MOJ KORAK MOJA POBJEDA !

Voli vas , Salac Bubamarac

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top